Mi o nama

U Sigurnoj kući u Somboru smo provele naše najteže trenutke.  Bile smo izgubljene, usamljene i nismo znale šta nas čeka nakon izlaska. I naša deca su bila sa nama. Morale smo o njima da brinemo. Kad se setimo tok perioda, samo umorno uzdahnemo. U jednom trenutku, kad sistem više ništa nije mogao da učini za nas od onoga što nam je pružio, maltene smo ponovo bile “na ulici”.  Morale smo da se probudimo i tražimo rešenje za sebe i našu decu. 

Posle nekog vremena, ponovo smo se “srele” sa Sigurnom kućom. Odlučile smo da podržimo akciju “Sigurna kuća srcem za svoje sugrađane”. Vanredno stanje nas je zbližilo, međusobno smo se upoznale kroz akciju šivenja maski. Sada smo deo “Somborskih šnajderki”.

Izjave žena koje su bile žrtve nasilja i provele neko vreme u  Sigurnoj kući u Somboru. Posle nekog vremena, vanredno stanje ih je zbližilo, međusobno su se upoznale kroz akciju šivenja maski. Sada su deo “Somborskih šnajderki”:  

J.D. „Zadovoljstvo mi je da se bavim onim što inače volim da radim. Osnažuje me, jača kao ženu, kao majku. Daje mi vetar u leđa i vidim da mogu više da ponudim svojoj deci nego do sad.

N.N. „Nisam sama u ovome. Stvorile smo malu, lepu porodicu, koja želim da potraje.

A.J. „Drago mi je da učestvujem u projektu za zlostavljene žene. Želim da im pomognem svojim ličnim primerom.

S.J. „Bila mi je potrebna dodatna zarada kad sam izašla iz Sigurne kuće. A i volim da šijem. Hoću da pomognem i drugim žrtvama nasilja. 

 
T.R.: „Kada sam videla poziv Sigurne kuće za šivenje maski za moje Somborce, odmah sam se odazvala pozivu, jer sam znala da šijem. Sigurna kuća mi je puno pomogla, ali moja primanja nisu bila dovoljna da izdržavam svoje troje maloletne dece. Sad mi je i četvrto na putu. Posle šivenja maski, dogovorile smo se da bismo mogle nešto zajedno da počnemo  da radimo. I tako smo počele sa šivenjem posteljine. Vidim da se ljudima baš sviđa to što radimo. Ja sam jako ponosna sad.“