U Sigurnoj kući u Somboru smo provele naše najteže trenutke.  Bile smo izgubljene, usamljene i nismo znale šta nas čeka nakon izlaska. I naša deca su bila sa nama. Morale smo o njima da brinemo. Kad se setimo tok perioda, samo umorno uzdahnemo. U jednom trenutku, kad sistem više ništa nije mogao da učini za nas od onoga što nam je pružio, maltene smo ponovo bile “na ulici”.  Morale smo da se probudimo i tražimo rešenje za sebe i našu decu. 

Izjave žena koje su bile žrtve nasilja i provele neko vreme u  Sigurnoj kući u Somboru. Posle nekog vremena, vanredno stanje ih je zbližilo, međusobno su se upoznale kroz akciju šivenja maski. Sada su deo “Somborskih šnajderki”:  

J.D. „Zadovoljstvo mi je da se bavim onim što inače volim da radim. Osnažuje me, jača kao ženu, kao majku. Daje mi vetar u leđa i vidim da mogu više da ponudim svojoj deci nego do sad.“

N.N. „Nisam sama u ovome. Stvorile smo malu, lepu porodicu, koja želim da potraje.“

A.J. „Drago mi je da učestvujem u projektu za zlostavljene žene. Želim da im pomognem svojim ličnim primerom.“

S.J. „Bila mi je potrebna dodatna zarada kad sam izašla iz Sigurne kuće. A i volim da šijem. Hoću da pomognem i drugim žrtvama nasilja.“